Iluminacija

Havijer Marijas (Javier Marías, Madrid, 1951 – Madrid, 2022) četvrto je od petoro dece španskog filozofa i akademika Hulijana Marijasa, koji se između ostalog bavio i filmskom kritikom. Havijer je negde nasledio umeće zamrzavanja kadra radi raščlanjivanja njegovih elemenata i u tekućoj svakodnevici a u protoku trena. Takvim svojim pisanjem, kojim Havijer Marijas zapravo žudi za tačnom činjenicom ispod pačvorka reči i ostalih zasenćenja jezika i varljivih sećanja, možda prvi posle Hulija Kortasara bitno pomera granice savremene književnosti, kako u po pitanju bez odgovora, tako i po traganju unutar svakodnevnih pojava. Havijer Marijas je u svakom slučaju izuzetno omiljen autor …

Да није све задовољство у сазнању, најпре је јасно нама који се професионално бавимо читањем и тумачењем књижевности. Чак је дискутабилно да ли постоји икаква емотивна сатисфакција у когнитивном раду имагинације, јер се естетичко уживање пре налази у другачијим телесним мапама конзумирајућег субјекта. Књига Наративни сентименти долази управо да нам научно покаже како је истраживање тог алтернативног херменеутичког поља велики изазов после свих сувише сцијентистички настројених теорија. Продуктивно научно сазнање увек је еросно, па и када се Ерос занима искључиво радом „сувих“ сазнајних моћи, што је у овој студији само један од маргиналних путева. Магистрални ток је онај који хоће …

Autor knjige, glumac Sergej Trifunović, prema vlastitom svedočenju, u nekom trenutku snimanja kultnog filma Munje (2001) u kojem igra jednu od glavnih uloga, postavio je pitanje iz naslova. “Ljudi, da li ste normalni?” Ta začuđenost ljudima i njihovom ne/normalnošću, uključujući i sebe samog, čini se okosnicom ove dinamične autobiografije.   Trifunović vešto i obema rukama rasprostire na stranicama svoje knjige sećanja sa ličnog stovarištu uspomena kroz gotovo filmske kadrove, nudeći ih čitaocima na uvid, bez pokoravanja hronologiji ili formi. U knjizi ćete tako naći i stihove i kratke priče i dečije crteže, neke na prvi pogled poslagane bez reda, a …

Izuzetan književni događaj od prvorazrednog značaja za crnogorsku kulturu jeste činjenica da je poema mlade pjesnikinje iz Zete, Jane Radičević, objavljena u prevodu na njemački, u austrijskoj izdavačkoj kući Edicija Tanhojzer (Edition Thanhäuser) iz Otenshajma (u kojoj su se gotovo u isto vrijeme pojavile i zbirke Ilme Rakuse i Dževada Karahasana). Pogotovo kada imamo na umu da plasiranje stvaralaštva naših pisaca na razuđeno književno tržište njemačkog govornog područja nije svakodnevna stvar, kao i da se lirske forme u prevodima rijetko kad pojavljuju kao samostalna izdanja, izvan časopisa i antologija. Poema pod nazivom zona neutralnog pritiska nastala je tokom jednogodišnjeg boravka …

„I pred treći refren već nismo mladi“   Knjiga Ivana Ivačkovića, čiji je podnaslov Emocionalni vodič kroz diskografiju Đorđa Balaševića, pojavila sa istovremeno u Beogradu (Laguna) i Zagrebu (Ljevak). Započeta 2019. godine, dobila je dodatna poglavlja nakon 19. februara 2021. godine. „Tužni treći čin, ipak“, prolog knjige, posvećen je upravo dirljivim scenama širom nekadašnje domovine na vijest o smrti Đorđa Balaševića. Lične autorove reminiscencije, solidarna tuga generacijskih prijatelja, sjećanja na koncerte i određene periode obilježene Đoletovim stihovima, otvaraju knjigu i pripremaju čitaoca na dugo, čudesno putovanje. Od 1977. godine i snimljene pjesme „U razdeljak te ljubim“, Ivačković prati i pamti …

Igor Štiks se pojavljuje kao lik od početka romana usmjeravajući čitaoca na dva narativna nivoa; jedan pripada naratoru, drugi njegovim junacima Valteru i Vladimiru. Zapravo i narator Štiks ima dijegetičku partnerku, Tesu, sa kojom rekonstruiše priču dok piše roman W. Priča o dvojici junaka zapravo služi da se ispriča istorija ljevičarskih ideja u Evropi XX vijeka, od antifašističke borbe do radikalnih akcija, prostorno od Južne Amerike do Gulaga. Ipak, centar događaja je zapadnoevropska demokratija, i još preciznije Pariz u koji stižu junaci 60- ih godina iz socijalističke Jugoslavije. Primarni nivo, oporukom spojeni intelektualac – pisac i aktivistkinja Tesa, refleksija su …

Podaci sa naslovne strane imaju, između ostalih, funkciju da zavedu potencijalnog čitaoca, no tekst Klare Skerlić samo je jedan, doduše centralni dio ove knjige koju je priredila Slavica Garonja. Glavna priča govori o nastanku i sudbini teksta udovice Jovana Skerlića. Rad na samom tekstu, predgovor i rekonstrukcija događaja preko korespondencije te konačno objavljivanje teksta Skerlićeve udovice, otkrivaju pravu autorku knjige, Slavicu Garonja, čije ime je radi korektnosti trebalo da bude na koricama. Dakle, jedan mladi doktorand Živomir Mladenović, koji pred Drugi svjetski rat piše tezu o Skerliću, obraća se Klari Skerlić tražeći izvjesne podatke koji bi mu pomogli u radu. …

Pesma koja otvara knjigu poezije Sekvoja Enesa Halilovića, a u kojoj raste drvo iz naslova, nosi naziv “Egzistencija”. Ova reč označava idejno jezgro poezije smeštene među korice kao mladunče kengura u vreći svoje majke. U tom jezgru nalaze se osećaji ugroženosti, nelagodnosti, straha od svega, pa i protoka vremena i neminovnosti smrti – koju lirski subjekat nosi kao što ženka kengura nosi svoj dragoceni teret. Kjerkegor smatra da nas um može dosvesti samo do polovine puta, a do najdubljih istina i do slobode možemo doći samo kroz životne potrese. Egzistencijalisti su prvi u polju filozofije i književnosti dali značaj osećanjima čoveka …