Ovo je prva knjiga Majkla Sandela (1953) prevedena na srpski jezik u izdanju beogradskog Vulkana i prevodu Vladimira D. Nikolića. Knjiga zalazi u oblast u političke teorije, političke ekonomije, ali više od svega u same osnove ekonomije (onako kako se oni danas izučavaju i kod nas). Važna je za analitičare i istraživače javnih politika, pogotovo one koji su školovani na ekonomskim i fakultetima političkih nauka.
Sandel je uticajan politički teoretičar komunitarističke orijentacije. Akademsku karijeru započeo je početkom osamdesetih godina kada je počeo da radi na Univerzitetu Harvard. Od samog početka, konzistentan je kritičar teorije i prakse liberalizma.
U prvih dvadesetak godina karijere bavio se teorijama pravde, pogotovo onom verzijom koja je započela izlaskom A Theory of Justice Džona Rolsa 1971. godine. Međutim, u poslednjih dvadeset godina usmeren je na kritiku tržišta i tržišnog morala.
Tržišta imaju svoj moral, koji se ne odnosi isključivo na proizvodnju i razmenske odnose, već često prelazi u neke druge, ne-tržišne odnose kao što su kulturni, ekološki, zdravstveni, obrazovni, emocionalni i drugi. Ti odnosi bi, po Sandelu, trebalo da se regulišu principima kao što su prijateljstvo, altruizam, solidarnost, velikodušnost ili građanski duh. Ako dopustimo da dvi odnosi budu regulisani preko tržišta, tvrdi Sandel, raspašće se zajednica u kojoj živimo.
Sandel detaljno razmatra tri principa tržišnog morala: libertarijanski (tržište najbolje obezbeđuje slobodu pojedinca), utilitarizam (tržišna razmena omogućava najveću sreću za najveći broj ljudi) i princip efikasne alokacije resursa (isključivo tržište omogućava da se resursi rasporede tako da dođu kod onih kojima najviše trebaju). Ovi principi imaju teorijsko utemeljenje koje je ozvaničeno kada je američki ekonomista Geri Beker 1992. godine dobio Nobelovu nagradu za radove u kojima se izlažu ekonomski osnovi društvenog ponašanja. Jedan od najpoznatijih Bekerovih radova kojim je promovisao ekonomski pristup svakodnevnom životu nalazi se u njegovoj knjizi A Treatise on the Family iz 1981. godine. Beker primenjuje ekonomski način razmišljanja na proučavanje ponašanja porodice, istražujući kako faktori poput podele rada unutar domaćinstva, ulaganja u obrazovanje dece i odluke o braku i plodnosti utiču na odluke o braku i unutar-porodičnu dinamiku. Knjiga se smatra ekonomskim klasikom imala je snažan uticaj na kasnija istraživanja o društvenom ponašanju i ekonomiji porodice.
Sandel se suprotstavlja ovakvom stavu, tvrdeći da ekonomsko razmišljanje u ne-ekonomskim sferama ljudskog delovanja može biti kontraproduktivno i iskvariti društvene norme.
Principi ekonomskog morala se u ovoj knjizi testiraju na čitavom nizu primera – prodaja ljubavi, prodaja ljudskih organa, surogat majčinstvo, plaćanje deci za dobre ocene, plaćanje bolesnicima da ozdrave, kupovina osiguranja za radnike u fabrici, plaćanje za čekanje u redu, kupovina dozvola za zagađivanje čovekove okoline ili ubijanje retkih životinja, plaćanje da upadnete preko reda (recimo, kod lekara) ili da se neka pravila ne odnose na vas (recimo, kada prekoračite brzinu), plaćanje za vaše dete bude primljeno na prestižni fakultet ili dobije njegovu diplomu. itd.
Ove teme su važne za naše podneblje jer je posle 1990, a pogotovo posle 2000. godine tržišni moral postao dominantan i u Srbiji. Tržišni princip – po kome će tržište uvek znati kako da reši problem bolje od državne intervencije – prelio se i počeo da dominira u mnogim oblastima u kojima je pre 1990. godine bio redak – zdravstvo, obrazovanje, kultura, zaštita čovekove sredine, socijalna politika itd.
„Vulkan“ nas je poprilično iznenadio prevodom ove knjige. Nadajmo se da se na ovome neće zaustaviti. Predlažemo da naredna bude (za sada) poslednja Sandelova knjiga – Tiranija zasluge iz 2020. godine.
(Tekst je objavljen u dnevnom listu Danas, 1-2.4.2023, str. XIII)