Libri

Veliki japanski pisac Jasunari Kavabata (1899-1972), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1968. godine, radio je godinama na svom remek-djelu Zemlja snega. Roman je objavljen u novom prevodu Flavija Rigonata u izdavačkoj kući Lom. Već su ove malobrojne paratekstualne činjenice dovoljno zavodljive iskusnim literarnim degustatorima. „Voz je iz dugog tunela ušao u zemlju snega.“ Od incipita se zaista ulazi u jedan zaleđeni, bajkoliki pejzaž termalne banje što će biti dijegetički svijet do kraja romana. Glavni junak, dokoni i imućni stručnjak za ples, Šimamura, vraća se na mjesto susreta sa djevojkom Komako. No, u vozu, u predivnoj sceni sa zamagljenim prozorom otkriva …

Уз Срђана Ваљаревића, ретки су савремени писци који попут Угљеше Шајтинца умеју да са лежерном уверљивошћу уобличе ненападну мушку осећајност.   Преко приповести о првом насловном јунаку Кољке и Сашењке, преминулом стрицу, харизматичном боему Кољки, Шајтинац успева да понови оно најбоље у властитој поетици. У носећој причи о свакодневним светковинама после блиске смрти дискретно зрачe лепота и неминовна туга такозваног обичног живота, уз нагласак на емоцију мушко-мушког родбинског односа.   Међутим, обликујући другог насловног јунака Сашењку, или Александра Пушкина у виду утваре, аутор чини корак уназад ка постмодернистичкој поетици. Лик Пушкина, поред осталог, има функцију мотивисања приповедача на писање прозе …

Када се у једном роману без пô муке укрсте хумор Стевана Сремца, течан детективски заплет Агате Кристи, иронизована сентименталност прозе Мир Јам и брзина стриповске комике „Алана Форда“ – тешко да ту ишта може да омане.   Мица, Београд и одвратни Британац наставак је најуспешнијег романа Мирјане Ђурђевић Каја, Београд и добри Американац. И у новом остварењу присутан је искошено реалистички приказ живота некадашњег Београда, нарочито у амбијенту источног Врачара односно круга Каленићеве пијаце. Радња је пак из међуратног доба пребачена у време поратног социјалистичког ослобођења а унутрашње окупације.   У широкогрудо мултикултурном Београду има места за реинтерпретацију грађанског романа …

Čini se da politički život postaje sve polarizovaniji i isključiviji. Koliko je svemu tome doprinela akademska levo-liberalna misao posle 2. svetskog rata? Polazeći od post-moderne socijalne teorije, pripadnici savremene levo-liberalna misli uneli su u akademski diskurs isključivost, netrpeljivost, superiornost mišljenja, dovodeći u pitanje moralnu ispravnost svih onih koji ih ne prihvataju ili ne veruju u njihove teorije i stavove. Ovaj trend, poznat pod pojmom „vokizam“ (osvešćenost), preneo se i na društveni i politički aktivizam – za bavljenje ovim teorijama vam je neophodan ispravan identitetski pedigre, a ako ga nemate, a želite nešto da kažete o pitanjima identiteta – učestvujete na …

Књига прозних записа Унутрашње море Данице Вукићевић, после добијања НИН-ове награде за – није шала – „роман“ године, неће надаље моћи да се посматра изван тог контекста.   Да до награде није дошло, пробрани читаоци њене поезије могли би мирно да уживају у неким микроквалитетима књиге. Ту су најпре духовити каталошки натурализам и џојсовско разломљавање свакодневице на њене саставне економске делове, затим злочесто симпатични фрагменти о анатомији књижевног живота, те довитљива запажања о попкултурним феноменима.   Необичан феминистички а религиозан поетски глас местимично произведе пасаже налик доброј прозној реченици, али су то по својој природи на првом месту ипак – …

Edicija Kirka izdavačke kuće Blum osvježavajući je izbor savremene svjetske književnosti. Često prvi put prevedeni savremeni autori i autorke različitih jezika i kultura potvrđuju izdavačku politiku – zavodljiva literatura, lijepa i značajna djela, promišljanje o duhu našeg vremena. Taj rizik može da prihvati samo  posebno uredništvo, ljudi koji vole i poznaju književnost.   Moj deda je plesao bolje od svih napisan je, preveden i objavljen prije rata u Ukrajini ali je Katerina Babkina (1985) napravila tako dubok istorijski rez da njena priča posredno jeste i slika savremenih mučnih događaja. Roman prati petoro prijatelja, Ninu, Ljilju, Lesju, Mišu i Dimu, koji …

Sotija je srednjovjekovni dramski oblik komičnog pozorišta gdje su junaci pod maskom glupana (sot) govorili slobodno, a ta uloga im je omogućavala da  kritikuju društvo, pojedine društvene pojave i ličnosti. Junaci romana Doktor D Gorana Markovića kao da su izašli iz nekog bratstva „bezbrižne djece“. Sve glasovi u romanu su intradijegetički, u vidu dokumenata, izvještaja, izjava svedoka, snimaka telefonskih razgovora. Naslovni junak je psihijatar, nekadašnji vođa, za kojim je raspisana potjernica i velika novčana nagrada. Tajna služba mu daje novi, ne mnogo razrađen psihološki identitet. Žilavi psihijatar ne pristaje na tamnovanje u stanu nego gradi svoju konstrukciju, doktora Dragića, što …

U knjizi Adieu, Belgrade sabrane su manje poznate priče Borivoja Adaševića, objavljene za vreme njegovog života u antologijama, književnim časopisima i na drugim mestima. Pisane u vremenskom rasponu od preko petnaest godina, one su svojevrsni prikaz piščevog stilskog i tematskog razvoja, ali i dominantnih tema s kojima se on hvatao u koštac. Obrađujući u nekoliko priča sudbine ruskih emigranata (pre svega u „Životu i smrti Fjodora Glinke”), golootočkih logoraša (kakav je slučaj u maestralnoj pripovesti „Poslednje putovanje Izadora Pala”), jevrejskih stradalnika tokom Holokausta, ali i amblematičnih predstavnika političkog i kulturnog života (kao, recimo, u veličanstvenoj priči „Adieu, Belgrade” posvećenoj Mihizu), …

Најбољи класични музичар у савременој српској прози решио је да нас у наредних неколико година држи у напетом књижевном стању. Свирајући мајсторским реченицама, Горан Петровић почео је да објављује низ романа који ће се у једном тренутку сабрати у мање или више повезану целину. Поред осталог, заплет настаје и у ишчекивању исхода хоће ли овај подухват по обиму премашити Златно руно Борислава Пекића и тиме преузети титулу најдужег романа српске књижевности. Што се квалитета тиче, на основу два објављена романа делује да Петровићев серијал, ако није повезанији, јесте стилски концентрисанији и строжи у селекцији грађе која би требало да евоцира …

Poslednju knjigu iz svog opusa, Moj dan u drugoj zemlji, Petar Handke potpisuje dovršenom u leto-jesen 2020, knjiga izlazi u štampu 2021, svet u to vreme živi pandemijske godine korone i menja se na očigled svih nas. Idealni trenutak čini se da ovaj autor, kome su kao prefiks dodali “kontroverzan”, ispiše svoju Priču o demonima.   Ne jedan, već mnogi i razni, “čak bezbrojni demoni” zaposedaju glavnog junaka, voćara, koji se stara o mnogim stablima jabuka na porodičnom imanju, na kojem živi sa sestrom. Jabuka nije jedini biblijski motiv u ovom stilski kristalnom, zgusnutom i minijaturnom narativu Handkea, na svega …