Libri

Junakinja romana Godine u jednom trenutku zamišlja da napiše „totalni roman“ koji bi dočarao prolazak vremena u njoj i van nje, roman koji bi trebalo da uhvati mnoštvo predmeta, no muči je kako će da organizuje nakupljeno sjećanje na događaje, vijesti i hiljade dana. Rezultat ovog pitanja, malog mise en abyme-a usred priče, jeste upravo roman koji čitamo. Prohujale godine (usput rečeno, Skarlet O'Hara je heroina djetinjstva), kao u savremenim internetskim animacijama, odvijaju se pred našim očima ispisujući jednu osobenu enciklopediju Francuske od De Gola do Sarkozija. Poznatim objektivnim tonom, neutralanim pristupom, sa narativnim „mi“ u ženskom rodu, roman Godine …

„Moje telo nosi uspomene na ceo moj život. Ono se seća kada me je bolelo, kada mi je bilo lepo, kada je bilo teško i kada sam bila uplašena. Nekoliko puta danas morala sam da zadržim dah, da na trenutak doslovce prestanem da dišem (duboki uzdah, pa smeh)… Sećanja su probudila sva ta osećanja, koji su u meni živela potisnuta tako mnogo godina. Želela bih reći kako bi i Lenard sigurno rekao – ne veruj mi ni jednu jedinu reč koju sam izgovorila, sve je to bio samo san”.   Mariáne (Marianne Ihlen, 1935-2016) ovim je rečima završila priču kada …

Zamislite da ste na mestu političara na vlasti: da li je pametnije da druge – građane, glasače i saradnike – tretirate kao cilj ili kao sredstvo? Ovim pitanjem započinje knjiga Priručnik za diktatore. Zašto je loše ponašanje gotovo uvek dobra politika u izdanju Blum izdavaštva, u prevodu Milice Kecojević. Autori su Brus Bueno de Meskita i Alaster Smit, profesori političkih nauka na Univerzitetu Nju Jork. Bueno de Meskita je od ranije poznat međunarodnoj stručnoj javnosti po upotrebi teorije igara u političkoj nauci i međunarodnim odnosima.   Odgovor na pitanje sa početka je sadržan već u naslovu knjige – uvek kao …

Demistifikacija romaneskne iluzije, miješanje registara uzvišenog i komičnog, subverzivno čitanje klasičnih tekstova, metalepse i preispitivanje žanra romana, odlike su talasa burlesknih romana u XVII vijeku, koji su smatrani pravom laboratorijom književnih postupaka. Upravo tako se pojavljuje Georgi Gospodinov romanom Fizika tuge, kao pravi kolekcionar narativnih postupaka, u neprestanoj intertekstualnoj diskusiji s kanonskim tekstovima i tumačenjima. Od Sadržaja, Epigrafike i Prologa date su smjernice ovog originalnog i uzbudljivog romana. Priče djeda, rođenog 1913. godine, oca, rođenog 1944. i naratora, rođenog 1968. godine, tematska su okosnica romana. Zapravo, priča je to o Bugarskoj u XX vijeku, a naratorovo sjećanje prirodno zumira period …

“…bile su to moja majka i moje babe Na dugom putu kući preko groblja One su pojele sav moj (Da me ne bude) Strah.”   Marija, Mara, Marijeta, Meri, Marica, Mare, Maša, onda Velika i Mala i Lipa Marija, pa Prababa Marija, Ujna i Strina Marija (ime se u ovoj porodici prenosi ženskom linijom) šetaju stranicama poslednjeg romana splitske autorke Olje Savičević Ivančević (1974). Sve Marije su i naratorke, one pričaju svoje priče, jedne lokalnim dijalektom, druge jezičkim varijacijama nekada nam zajedničkog jezika, a neke na engleskom nižu redove ove porodične sage. Sasvim osvežavajuće, ova priča ni po kompoziciji, ni …

Lorenco Marone (1974), poznati je autor vrlo uspješnog romana La tentazione di essere felici koji je preveden na 17 jezika. Ta čarobna, duhovita priča osvojila je toliko publiku da je po njemu snimljen film (La tenerezza, 2017), a u koprodukciji Narodnog pozorišta iz Beograda, Centra za kulturu Tivat i Beo-Arta, igra se predstava Sitnice koje život znače, kako glasi i prevod romana na srpski. Roman Sve će biti savršeno tematski ostaje vjeran porodičnim odnosima, samo je ovog puta ispričan glasom četrdesetogodišnjeg sina koji provodi par dana sa teško bolesnim ocem. Odnos koji je obilježilo očevo odsustvo i uzdržanost, nesreća i …

  Oskar, poznati pisac, na Instagramu postavlja uvredljivu objavu o glumici Rebeki, nekadašnjoj divi glume i seksipila. Glumica mu adekvatno odgovara mejlom i tako kreće prepiska novog romana Viržini Depant. Cher connard, epistolarni roman s dvoje korespodenata, oblik je za koji je Ruse govorio da je najlogičniji a ipak najrjeđi u književnosti. Zajednička prošlost (Oskar je mlađi brat Rebekine drugarice iz adolescentskog doba), društvena transgresija i poznatost otvaraju brojne teme, od odrastanja osamdesetih godina u Nansiju do aktuelnih događaja. Rebeka s viškom kilograma i godina, Oskar sa javnom optužbom za seksualno uznemiravanje u okviru pokreta Me Too, pokušavaju da odgonetnu …

Zamislite da možete da se vremeplovom vratite u istoriju i prisustvujete nekim značajnim događajima o kojima, u datom momentu, postoji malo podataka. Da li bi se vaše poimanje tih događaja razlikovalo od onog koje imate danas? Pitanje je, razume se, retoričko. U Kratkoj istoriji jednakosti Piketi nam na osnovu istorijskih podataka iznosi nove zaključke i uvide u istoriju (ne)jednakosti. Njegov zaključak je da je u evropskim društvima jednakost porasla tokom 20. veka, a da je na to najviše uticalo uvođenje progresivnog oporezivanja i države blagostanja (veća javna potrošnja za obrazovanje, zdravstvo, penzije i socijalnu pomoć)  posle 1. svetskog rata.   Piketi …

Уопште није лако кроз делимично задату идеолошку призму прометнути аутентичну уметничку перверзију. Маријана Чанак је својим романескним првенцем Клара, Клариса успела у томе.   Колико год била друштвено важна, тема насиља над женама у једном делу књижевне сцене има тенденцију да постане шифра за ванкњижевно интересно препознавање. Уз то, тржишно мотивисаном употребом кроатизама, избегавањем јасног геопоетичког ситуирања радње и интернационалним именовањем јунакâ, трасира се пут за формирање хибридне новојугословенске књижевности.   Упркос нареченом оквиру, главна јунакиња романа Клара успешно је обликован књижевни лик јогунастог женског чељадета саморазорног карактера у којем постоји и комплексна потреба за зауздавањем. Њено уметничко име Клариса …

Meksička autorka Gvadelupe Netel (1973) gradi roman Posle zime u dva glasa. Prvi glas je četrdesetogodišnji Kubanac Klaudio, uednik u Njujorku, a drugi je studentkinja u Parizu, Meksikanka Sesilija. Iako se čini da su to potpuno udaljeni životi, od početka se naslućuje njihovo ukrštanje. Klaudio je ciničan muškarac koji apsolutno drži svoj život pod kontrolom. Dnevne i nedeljne rutine, prezir prema ljudima, dozirane seksualne relacije i samoća kao izbor, odlično funkcionišu. Nesigurna Sesilija, studentkinja francuske književnosti, u hladnom stanu u Parizu sa pogledom na slavno groblje, samoću doživljava kao jedini poznati način funkcionisanja. Dvije perspektive najviše efekta imaju od susreta …