Libri

Zamislite da možete da se vremeplovom vratite u istoriju i prisustvujete nekim značajnim događajima o kojima, u datom momentu, postoji malo podataka. Da li bi se vaše poimanje tih događaja razlikovalo od onog koje imate danas? Pitanje je, razume se, retoričko. U Kratkoj istoriji jednakosti Piketi nam na osnovu istorijskih podataka iznosi nove zaključke i uvide u istoriju (ne)jednakosti. Njegov zaključak je da je u evropskim društvima jednakost porasla tokom 20. veka, a da je na to najviše uticalo uvođenje progresivnog oporezivanja i države blagostanja (veća javna potrošnja za obrazovanje, zdravstvo, penzije i socijalnu pomoć)  posle 1. svetskog rata.   Piketi …

Уопште није лако кроз делимично задату идеолошку призму прометнути аутентичну уметничку перверзију. Маријана Чанак је својим романескним првенцем Клара, Клариса успела у томе.   Колико год била друштвено важна, тема насиља над женама у једном делу књижевне сцене има тенденцију да постане шифра за ванкњижевно интересно препознавање. Уз то, тржишно мотивисаном употребом кроатизама, избегавањем јасног геопоетичког ситуирања радње и интернационалним именовањем јунакâ, трасира се пут за формирање хибридне новојугословенске књижевности.   Упркос нареченом оквиру, главна јунакиња романа Клара успешно је обликован књижевни лик јогунастог женског чељадета саморазорног карактера у којем постоји и комплексна потреба за зауздавањем. Њено уметничко име Клариса …

Meksička autorka Gvadelupe Netel (1973) gradi roman Posle zime u dva glasa. Prvi glas je četrdesetogodišnji Kubanac Klaudio, uednik u Njujorku, a drugi je studentkinja u Parizu, Meksikanka Sesilija. Iako se čini da su to potpuno udaljeni životi, od početka se naslućuje njihovo ukrštanje. Klaudio je ciničan muškarac koji apsolutno drži svoj život pod kontrolom. Dnevne i nedeljne rutine, prezir prema ljudima, dozirane seksualne relacije i samoća kao izbor, odlično funkcionišu. Nesigurna Sesilija, studentkinja francuske književnosti, u hladnom stanu u Parizu sa pogledom na slavno groblje, samoću doživljava kao jedini poznati način funkcionisanja. Dvije perspektive najviše efekta imaju od susreta …

Након славног дебитантског фантастичко-историјског романа Страх и његов слуга, Мирјана Новаковић решила је да се у зрелом периоду каријере окрене жанру ангажованог кримића, и то јој углавном лепо иде од списатељске руке.   Најновије остварење Мир и мир криминалистички је роман са јаким драмским набојем и помало предвидљивим сатиричким пасажима. Интертекстуално је саздан на креативном обртању Софоклове Антигоне: љубав сестре према брату премеће се у мржњу са дубоким психолошким разлозима.   У времену садашњем дешава се убиство једног тајкуна, док седморо главних ликова, пријатеља из студентских дана, постају у већој или мањој мери чиниоци основне интриге. Ауторка добро склапа крими-заплет, …

Ovo je prva knjiga Majkla Sandela (1953) prevedena na srpski jezik u izdanju beogradskog Vulkana i prevodu Vladimira D. Nikolića. Knjiga zalazi u oblast u političke teorije, političke ekonomije, ali više od svega u same osnove ekonomije (onako kako se oni danas izučavaju i kod nas). Važna je za analitičare i istraživače javnih politika, pogotovo one koji su školovani na ekonomskim i fakultetima političkih nauka.   Sandel je uticajan politički teoretičar komunitarističke orijentacije. Akademsku karijeru započeo je početkom osamdesetih godina kada je počeo da radi na Univerzitetu Harvard. Od samog početka, konzistentan je kritičar teorije i prakse liberalizma.   U …

Veliki japanski pisac Jasunari Kavabata (1899-1972), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1968. godine, radio je godinama na svom remek-djelu Zemlja snega. Roman je objavljen u novom prevodu Flavija Rigonata u izdavačkoj kući Lom. Već su ove malobrojne paratekstualne činjenice dovoljno zavodljive iskusnim literarnim degustatorima. „Voz je iz dugog tunela ušao u zemlju snega.“ Od incipita se zaista ulazi u jedan zaleđeni, bajkoliki pejzaž termalne banje što će biti dijegetički svijet do kraja romana. Glavni junak, dokoni i imućni stručnjak za ples, Šimamura, vraća se na mjesto susreta sa djevojkom Komako. No, u vozu, u predivnoj sceni sa zamagljenim prozorom otkriva …

Уз Срђана Ваљаревића, ретки су савремени писци који попут Угљеше Шајтинца умеју да са лежерном уверљивошћу уобличе ненападну мушку осећајност.   Преко приповести о првом насловном јунаку Кољке и Сашењке, преминулом стрицу, харизматичном боему Кољки, Шајтинац успева да понови оно најбоље у властитој поетици. У носећој причи о свакодневним светковинама после блиске смрти дискретно зрачe лепота и неминовна туга такозваног обичног живота, уз нагласак на емоцију мушко-мушког родбинског односа.   Међутим, обликујући другог насловног јунака Сашењку, или Александра Пушкина у виду утваре, аутор чини корак уназад ка постмодернистичкој поетици. Лик Пушкина, поред осталог, има функцију мотивисања приповедача на писање прозе …

Када се у једном роману без пô муке укрсте хумор Стевана Сремца, течан детективски заплет Агате Кристи, иронизована сентименталност прозе Мир Јам и брзина стриповске комике „Алана Форда“ – тешко да ту ишта може да омане.   Мица, Београд и одвратни Британац наставак је најуспешнијег романа Мирјане Ђурђевић Каја, Београд и добри Американац. И у новом остварењу присутан је искошено реалистички приказ живота некадашњег Београда, нарочито у амбијенту источног Врачара односно круга Каленићеве пијаце. Радња је пак из међуратног доба пребачена у време поратног социјалистичког ослобођења а унутрашње окупације.   У широкогрудо мултикултурном Београду има места за реинтерпретацију грађанског романа …

Čini se da politički život postaje sve polarizovaniji i isključiviji. Koliko je svemu tome doprinela akademska levo-liberalna misao posle 2. svetskog rata? Polazeći od post-moderne socijalne teorije, pripadnici savremene levo-liberalna misli uneli su u akademski diskurs isključivost, netrpeljivost, superiornost mišljenja, dovodeći u pitanje moralnu ispravnost svih onih koji ih ne prihvataju ili ne veruju u njihove teorije i stavove. Ovaj trend, poznat pod pojmom „vokizam“ (osvešćenost), preneo se i na društveni i politički aktivizam – za bavljenje ovim teorijama vam je neophodan ispravan identitetski pedigre, a ako ga nemate, a želite nešto da kažete o pitanjima identiteta – učestvujete na …

Књига прозних записа Унутрашње море Данице Вукићевић, после добијања НИН-ове награде за – није шала – „роман“ године, неће надаље моћи да се посматра изван тог контекста.   Да до награде није дошло, пробрани читаоци њене поезије могли би мирно да уживају у неким микроквалитетима књиге. Ту су најпре духовити каталошки натурализам и џојсовско разломљавање свакодневице на њене саставне економске делове, затим злочесто симпатични фрагменти о анатомији књижевног живота, те довитљива запажања о попкултурним феноменима.   Необичан феминистички а религиозан поетски глас местимично произведе пасаже налик доброј прозној реченици, али су то по својој природи на првом месту ипак – …