Артур Рембо – СПАВАЧ У ДОЛУ
То је зелен-рупа с распеваном реком
Што сребрне прње полудело качи
О траву: ту сунце на брегу далеком
Блешти: то је долац што пенасто зрачи.
Што сребрне прње полудело качи
О траву: ту сунце на брегу далеком
Блешти: то је долац што пенасто зрачи.
Отворених уста, ту млад војник спава.
Јастук му је плава поточница свежа.
Блед је, под облаком пружен преко трава,
А светлост му дажди на зелени лежај.
Јастук му је плава поточница свежа.
Блед је, под облаком пружен преко трава,
А светлост му дажди на зелени лежај.
С ногама у цвећу, он се у сну смешка,
Као дете које мучи болест тешка.
Загреј га, природо, јер зима га мори.
Као дете које мучи болест тешка.
Загреј га, природо, јер зима га мори.
Мирис му дрхтаје ноздрва не буди.
Миран, младић спава, с руком преко груди.
Црвена му рупа с десне стране гори.
Октобра 1870.
• С француског превео Никола Бертолинo