Vladimir Kolarić: лицемеру, ти мој брате, налик на ме Nikola Bijelić: Stihovi “Quand le ciel bas et lourd qui pèse comme un couvercle” i “Je sais que la douleur est la noblesse unique”; Naslov “Correspondances” Đorđe Matić: šta govore stvari i šta šapće cveće Rastko Lončar: Veličanstvo bola “Spleen” “Hymne à la beauté” “Saglasja” “Ô toi que j'eusse aimée, ô toi qui le savais !” “Chaque jour vers l'Enfer nous descendons d'un pas” Vještački rajevi
30. Omiljeni naslov knjige koji ne sadrži slovo a?
Uliks Mobi Dik Jesen u Pekingu Iz legende prstenovi Sumnjivo lice Opštinsko dete Komo Mi Seobe Brod u boci Očevi i oci Derviš i smrt Bludni sin Tihi Don Besnilo Inferno Identitet
Ekonomski moral u praksi
Autor: Dušan PavlovićMajkl Dž. Sandel, Šta sve novac ne može da kupi, prevod Vladimir D. Nikolić. Beograd: Vulkan, 2022.
Majkl Dž. Sandel, Šta sve novac ne može da kupi, prevod Vladimir D. Nikolić. Beograd: Vulkan, 2022.
Ovo je prva knjiga Majkla Sandela (1953) prevedena na srpski jezik u izdanju beogradskog Vulkana i prevodu Vladimira D. Nikolića. Knjiga zalazi u oblast u političke teorije, političke ekonomije, ali više od svega u same osnove ekonomije (onako kako se oni danas izučavaju i kod nas). Važna je za analitičare i istraživače javnih politika, pogotovo one koji su školovani na ekonomskim i fakultetima političkih nauka. Sandel je uticajan politički teoretičar komunitarističke orijentacije. Akademsku karijeru započeo je početkom osamdesetih godina kada je počeo da radi na Univerzitetu Harvard. Od samog početka, konzistentan je kritičar teorije i prakse liberalizma. U …
Led i vatra ljubavne priče na snježnom pejzažu
Autor: Marjana ĐukićJasunari Kavabata, Zemlja snega, prevod Flavio Rigonat. Beograd: Lom, 2022.
Jasunari Kavabata, Zemlja snega, prevod Flavio Rigonat. Beograd: Lom, 2022.
Veliki japanski pisac Jasunari Kavabata (1899-1972), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1968. godine, radio je godinama na svom remek-djelu Zemlja snega. Roman je objavljen u novom prevodu Flavija Rigonata u izdavačkoj kući Lom. Već su ove malobrojne paratekstualne činjenice dovoljno zavodljive iskusnim literarnim degustatorima. „Voz je iz dugog tunela ušao u zemlju snega.“ Od incipita se zaista ulazi u jedan zaleđeni, bajkoliki pejzaž termalne banje što će biti dijegetički svijet do kraja romana. Glavni junak, dokoni i imućni stručnjak za ples, Šimamura, vraća se na mjesto susreta sa djevojkom Komako. No, u vozu, u predivnoj sceni sa zamagljenim prozorom otkriva …
29. Omiljeni Ćopićev lik?
Ježurka Ježić djed Rade Nikoletina Bursać Lunja, Stric poljar Lijan Јовандека Бабић, Станко Веселица Maruška Cvrčak koji traži sunce Ćopić lično
БАНАТ СА УКУСОМ РУСИЈЕ
Autor: Игор ПеришићУгљеша Шајтинац, Кољка и Сашењка, Архипелаг, 2022.
Угљеша Шајтинац, Кољка и Сашењка, Архипелаг, 2022.
Уз Срђана Ваљаревића, ретки су савремени писци који попут Угљеше Шајтинца умеју да са лежерном уверљивошћу уобличе ненападну мушку осећајност. Преко приповести о првом насловном јунаку Кољке и Сашењке, преминулом стрицу, харизматичном боему Кољки, Шајтинац успева да понови оно најбоље у властитој поетици. У носећој причи о свакодневним светковинама после блиске смрти дискретно зрачe лепота и неминовна туга такозваног обичног живота, уз нагласак на емоцију мушко-мушког родбинског односа. Међутим, обликујући другог насловног јунака Сашењку, или Александра Пушкина у виду утваре, аутор чини корак уназад ка постмодернистичкој поетици. Лик Пушкина, поред осталог, има функцију мотивисања приповедача на писање прозе …
Paul Verlaine, Chanson d'automne
Les sanglots longs Des violons De l’automne Blessent mon cœur D’une langueur Monotone. Tout suffocant Et blême, quand Sonne l’heure, Je me souviens Des jours anciens Et je pleure Et je m’en vais Au vent mauvais Qui m’emporte Deçà, delà, Pareil à la Feuille morte.
28. Omiljeni lik oca u literaturi?
Sidran, Sjećaš li se, Doli Bel Hasanov otac, Derviš i smrt Eduard Sem stari Karamazov
Dubravka Ugrešić
Autor: Dubravka Ugrešić"Ženski kanon?", Ars, 1-2, Cetinje, 2014
"Ženski kanon?", Ars, 1-2, Cetinje, 2014
Stereotipe o ženama i ženskoj kreativnosti, pa čak i one (tobože) emancipacijske, zdušno podržavaju muškarci. Svaki književnik i književni kritičar blagonaklono će podržati ‘književno smeće’, čija je autorica žena, jer mu je stalo da promovira dvije stvari: jedna je preživljavanje mita o tome da su žene najbolje u ispisivanju književnoga ‘smeća’ (tako da on, kao muškarac, automatski osigurava svoje mjesto na polici tzv. ozbiljne književnosti), a druga je da on, osobno, nema ništa protiv masovne kulture, odnosno ravnopravne participacije žena u književnosti. Taj isti književnik će barem jednom u životu citirati Hanu Arendt, jer jedino nju, kao ženu, smatra dostojnom …
27. Autorka koja je presudno uticala na vas?
Sapfo Dubravka Ugrešić Isidora Sekulić Agata Kristi Emili Bronte Marina Cvetajeva Emilija Pardo Basan