Creatio

Slobodan Marković, Budite pesnici, ljudi

Zanemarite brige i dnevne komplikacije

Ljubite se

darujte jedni drugima darove skromne kao

početak života

podelite radosti srca

s onima koji su slučajno tužni

Ima u prelasku ovom nečeg setnog

bićemo u stvari stariji, umniji,

možda više ne tako sposobni za terevenke

Budite pesnici, ljudi

Pročitajte nepročitane oči prolaznika

Radujte se običnom

Radujte se što živite između neba i zemlje sa vazduhom u sredini

Opraštajte jedni drugima svakodnevne dugove, uvrede

Ne budite zli, budite pesnici, ljudi

Pevajte noću ulicama

Budite i probudite svoje gradove, gradiće, naselja, sela

Provedite se na svoj račun

Smejte se na svet oko sebe

smehom od koga čovek jača

budite smeh, ljudi

U krčmi ima vina ali neka nas sačekaju

bokali još jedan dan

Ne zanemarite činjenicu da smeh i pesma umiru ako tuga raste

Zato ne tugujte dugo

jer niko ne zna koliko mrtav cvrčak zriče

budite pesnici, ljudi

Nemojte sami piti,

pijte zajedno

Neka se na starom basu pokidaju žice

Neka se pokida sve što je moralo da se zove muka

pređimo prag kuće iz koje smo izlazili cele godine

sa slikom života na čelu

Pređimo taj prag uoči poslednjeg dana veselo

Budite pesnici, ljudi.