Creatio

lica: OTAC MAJKA MOMČE CRNA RODA HOROVOĐA HOR VOJNICI ZAROBLJENICI ĐACI MUŠKI I ŽENSKI GLASOVI   članovi HORA imaju bela lica, a OTAC, MAJKA i MOMČE, dok HOR kazuje, stavljaju crne maske i oni na taj način postaju deo HORA. mesto: Kragujevac. vreme: oktobar 1941. tempo: prilikom kazivanja HORA muški glasovi kasne jedan tren za ženskim glasovima i na taj način se stvara utisak eha. na sceni: vrata, motika, pepeo, grane i kosti od kojih nastaje gnezdo, igla i konac, tabla…         HOROVOĐA: glasnici, zloslutnici, došli su iz svih krajeva, ni umorni ni blatnjavi, kao da nisu …

PROBUDI SE   Probudi se nešto se dešava nemoj reći da to nisi znao i tvoja se sudbina rešava moglo bi ti jednom biti žao   Probudi se nešto se dešava kajaće se ko ovo prespava   Probudi se nešto se dešava ne mogu ti jasno reći šta je ni laž nije istina prava al’ osetim dugo će da traje   Probudi se nešto se dešava kajaće se ko ovo prespava   Probudi se nešto se dešava u prostoru izvan naše volje od ljubavi neko nas spasava i govori da je tako bolje   Probudi se nešto se dešava kajaće …

JA   20. 11. 2014. Последња Реч недеље, написана са жељом да се објави у НИН-у након смрти   Jедног ја мање је на свету. И то мога ја. To сви други знају, осим мене који више не постојим. Лакше је не постојати, него постојати. Тело је једино станиште сваког ја, али телу није лако што у њему пребива једно ја. Ја мучи тело, а и тело мучи – ја. Они су у грчевитом загрљају док постоје. Ја је свесно да не може без тела, а тело не знa ништа. Оно просто постоји не због ја, али као да је …

Serre chaude Ô serre au milieu des forêts ! Et vos portes à jamais closes ! Et tout ce qu'il y a sous votre coupole ! Et sous mon âme en vos analogies ! Les pensées d'une princesse qui a faim, L'ennui d'un matelot dans le désert, Une musique de cuivre aux fenêtres des incurables. Allez aux angles les plus tièdes ! On dirait une femme évanouie un jour de moisson ; II y a des postillons dans la cour de l'hospice ; Au loin, passe un chasseur d'élans, devenu infirmier. Examinez au clair de lune ! (Oh rien n'y est à sa place !) On dirait une folle …

Past će sve maske međ četiri crnolakirane daske gdje kraljevi i hulje u crno bulje.   Tako titra cilik violina u cjelova plimi i poplavi vina, a žalosna i modra Pepelnica je pala do nogu mrtvog princa Karnevala.   Past će sve maske međ četiri crnolakirane daske gdje kraljevi i hulje u crno bulje.

Ona se uvijek javi kad zanoća. U večernjici svako veče sija. U tami bdije, u lišću ćarlija, a njena sestra zove se Samoća. Ne laže nikad. Ne osvaja zvukom. Blagoću ima stare mame. Ko dobar drug je; zagrli te rukom i punim smisla govori ti mukom, ili ti ruku položi na rame. Ako ti srce sija od vedrine, milinom svojom ona je uveća, ako je tamno, teret s njega skine, i otvara mu vidik u dubine. I katkad u njem zatreperi sreća.

I Rođen sam u Banjoj   Luci, 15-og februara: ne pitajte me za broj   godina: vreme je utvara. U ranoj sam mlado-   sti vodio u dol krave: to sam činio rado,   živeh od bele kave! A krave dok pasu   takvu muziku prave da u jednom času,   klonuvši sred trave, zaspah, čini mi se,   srčuć, dok tako spa -vah, cvetne mirise,   kad mi se Bela Gospa, čini mi se, javi   i vrlo brzo nesta, a ja ostah u travi   ne mičući se s mesta. To beše čas milošte,   tog sam sad …