Iluminacija

Bura asocijacija koja proističe iz naslova prve knjige priča pesnikinje Ane Marije Grbić asocijativno upućuje na realizam malih stvari, hranu i banalnost, na brojne želje svojstvene sirotinji kao i na mala palanačka zadovoljstva. U Ana Marijine priče, grupisane u šest ciklusa: „Ptice beže iz predgrađa“, „Na usta“, „Srneća leđa“, „Crtice iz minibusa“, „Skorosmrtnica“ i „Vatrometi“, smešteni su protagonisti, mali ljudi u čijim opisima dominira humor neraskidivo vezan sa sažaljenjem. U susretu sa celokupnim tekstom u oči nam pada raslojavanje teksta prema veličini fonta. Ovaj formalistički, očuđujući postupak, dirigovan je potrebom da se jasno označi razlika između glavnog teksta i komentara, …

Друга збирка пјесма Растка Лончара књижевни је догађај више него вриједан пажње међу радовима пјесника млађе генерације. Представљајући се већ својом првом књигом (Нерви од волфрама, 2017) као зрео стваралац, који је одавно прележао и свима прећутао дјетиње лирске болести, Лончар се појавио у пуном свјетлу свог дара. Добра прва књига стихова често оставља у дилеми: да ли је то младалачка свјежина која се више неће поновити, или најава нечег бољег што ће се у будућности постојано развијати. Несумњиво је овог пута ријеч о другом и добар ред налаже да се таква књига достојно поздрави. Говоримо о збирци која је …

Ani Erno (Annie Ernaux, 1940), pominje se posljednjih godina na kladionicama za prestižnu nagradu Švedske akademije tako da ove godine velikog iznenađenja nije bilo. Prvi roman je Erno objavila 1974. godine, Les Armoires vides, a sa preko dvadeset romana (posljednji je objavljen ove godine), ekranizacijama i vidnim angažmanom u društvu, jedna je od najznačajnijih ličnosti savremene francuske književnosti. Svoje mjesto u literarnom svijetu Francuske Erno je zauzela romanom o ocu, naslova La Place, objavljenog 1983. godine (književna nagrada Renodo). Prevela ga je Nada Bojić 1997. godine, Mesto pod suncem. Dominantno u autobiografskim pričama, tematski otvara probleme odrastanja, seksualnosti, društvene uslovljenosti; …

Неодољиво је идеолошки и поетички забавно разгољавање дискретно-сабласног шарма црвене буржоазије које спроводи Слободан Тишма у новој књизи „Живот песника“. Поднасловом „political nigredo“ сугерисана је плодотворна аутоиронијска платформа и за композицију и за декомпозицију једног времена. Због тога што је донекле аутентично детиње наиван, у политичком смислу Тишми ваља све опростити. Као размажено дете црвене буржоазије, или „златни папагај“ којем је тата плаћао све рачуне у младости, он није могао да буде прави противник система који је читавој једној класи омогућио да упражњава живот као перманентну журку. Са веселе стране, „Живот песника“ јесте стога анегдотска проза са понешто доброћудних жаока …

Havijer Marijas (Javier Marías, Madrid, 1951 – Madrid, 2022) četvrto je od petoro dece španskog filozofa i akademika Hulijana Marijasa, koji se između ostalog bavio i filmskom kritikom. Havijer je negde nasledio umeće zamrzavanja kadra radi raščlanjivanja njegovih elemenata i u tekućoj svakodnevici a u protoku trena. Takvim svojim pisanjem, kojim Havijer Marijas zapravo žudi za tačnom činjenicom ispod pačvorka reči i ostalih zasenćenja jezika i varljivih sećanja, možda prvi posle Hulija Kortasara bitno pomera granice savremene književnosti, kako u po pitanju bez odgovora, tako i po traganju unutar svakodnevnih pojava. Havijer Marijas je u svakom slučaju izuzetno omiljen autor …

Да није све задовољство у сазнању, најпре је јасно нама који се професионално бавимо читањем и тумачењем књижевности. Чак је дискутабилно да ли постоји икаква емотивна сатисфакција у когнитивном раду имагинације, јер се естетичко уживање пре налази у другачијим телесним мапама конзумирајућег субјекта. Књига Наративни сентименти долази управо да нам научно покаже како је истраживање тог алтернативног херменеутичког поља велики изазов после свих сувише сцијентистички настројених теорија. Продуктивно научно сазнање увек је еросно, па и када се Ерос занима искључиво радом „сувих“ сазнајних моћи, што је у овој студији само један од маргиналних путева. Магистрални ток је онај који хоће …

Autor knjige, glumac Sergej Trifunović, prema vlastitom svedočenju, u nekom trenutku snimanja kultnog filma Munje (2001) u kojem igra jednu od glavnih uloga, postavio je pitanje iz naslova. “Ljudi, da li ste normalni?” Ta začuđenost ljudima i njihovom ne/normalnošću, uključujući i sebe samog, čini se okosnicom ove dinamične autobiografije.   Trifunović vešto i obema rukama rasprostire na stranicama svoje knjige sećanja sa ličnog stovarištu uspomena kroz gotovo filmske kadrove, nudeći ih čitaocima na uvid, bez pokoravanja hronologiji ili formi. U knjizi ćete tako naći i stihove i kratke priče i dečije crteže, neke na prvi pogled poslagane bez reda, a …

Izuzetan književni događaj od prvorazrednog značaja za crnogorsku kulturu jeste činjenica da je poema mlade pjesnikinje iz Zete, Jane Radičević, objavljena u prevodu na njemački, u austrijskoj izdavačkoj kući Edicija Tanhojzer (Edition Thanhäuser) iz Otenshajma (u kojoj su se gotovo u isto vrijeme pojavile i zbirke Ilme Rakuse i Dževada Karahasana). Pogotovo kada imamo na umu da plasiranje stvaralaštva naših pisaca na razuđeno književno tržište njemačkog govornog područja nije svakodnevna stvar, kao i da se lirske forme u prevodima rijetko kad pojavljuju kao samostalna izdanja, izvan časopisa i antologija. Poema pod nazivom zona neutralnog pritiska nastala je tokom jednogodišnjeg boravka …

„I pred treći refren već nismo mladi“   Knjiga Ivana Ivačkovića, čiji je podnaslov Emocionalni vodič kroz diskografiju Đorđa Balaševića, pojavila sa istovremeno u Beogradu (Laguna) i Zagrebu (Ljevak). Započeta 2019. godine, dobila je dodatna poglavlja nakon 19. februara 2021. godine. „Tužni treći čin, ipak“, prolog knjige, posvećen je upravo dirljivim scenama širom nekadašnje domovine na vijest o smrti Đorđa Balaševića. Lične autorove reminiscencije, solidarna tuga generacijskih prijatelja, sjećanja na koncerte i određene periode obilježene Đoletovim stihovima, otvaraju knjigu i pripremaju čitaoca na dugo, čudesno putovanje. Od 1977. godine i snimljene pjesme „U razdeljak te ljubim“, Ivačković prati i pamti …