Libri

U knjizi Adieu, Belgrade sabrane su manje poznate priče Borivoja Adaševića, objavljene za vreme njegovog života u antologijama, književnim časopisima i na drugim mestima. Pisane u vremenskom rasponu od preko petnaest godina, one su svojevrsni prikaz piščevog stilskog i tematskog razvoja, ali i dominantnih tema s kojima se on hvatao u koštac. Obrađujući u nekoliko priča sudbine ruskih emigranata (pre svega u „Životu i smrti Fjodora Glinke”), golootočkih logoraša (kakav je slučaj u maestralnoj pripovesti „Poslednje putovanje Izadora Pala”), jevrejskih stradalnika tokom Holokausta, ali i amblematičnih predstavnika političkog i kulturnog života (kao, recimo, u veličanstvenoj priči „Adieu, Belgrade” posvećenoj Mihizu), …

Најбољи класични музичар у савременој српској прози решио је да нас у наредних неколико година држи у напетом књижевном стању. Свирајући мајсторским реченицама, Горан Петровић почео је да објављује низ романа који ће се у једном тренутку сабрати у мање или више повезану целину. Поред осталог, заплет настаје и у ишчекивању исхода хоће ли овај подухват по обиму премашити Златно руно Борислава Пекића и тиме преузети титулу најдужег романа српске књижевности. Што се квалитета тиче, на основу два објављена романа делује да Петровићев серијал, ако није повезанији, јесте стилски концентрисанији и строжи у селекцији грађе која би требало да евоцира …

Poslednju knjigu iz svog opusa, Moj dan u drugoj zemlji, Petar Handke potpisuje dovršenom u leto-jesen 2020, knjiga izlazi u štampu 2021, svet u to vreme živi pandemijske godine korone i menja se na očigled svih nas. Idealni trenutak čini se da ovaj autor, kome su kao prefiks dodali “kontroverzan”, ispiše svoju Priču o demonima.   Ne jedan, već mnogi i razni, “čak bezbrojni demoni” zaposedaju glavnog junaka, voćara, koji se stara o mnogim stablima jabuka na porodičnom imanju, na kojem živi sa sestrom. Jabuka nije jedini biblijski motiv u ovom stilski kristalnom, zgusnutom i minijaturnom narativu Handkea, na svega …

Врстан есејиста, приповедач, преводилац, уредник и поврх свега фантом слободе српске културе, Јовица Аћин већ се пети пут опробава и као романописац, овога пута на понешто климавим али стилски добро извајаним ногама. У складу са Аћиновим либералним поетичким схватањима, не би можда требало цепидлачити у вези с питањем да ли је Ходочашће у Содому роман, како упадљиво пише на корици. Међутим, лабаво повезани фрагменти, па и делови који се џилитну са трасе било каквог композиционог смисла, чине ову књигу пре мултижанровским експериментом, а не довршеном романескном творевином, макар њена „логика“ била надреална или фантастичка. Насловна Содома не упућује на оно …

Njemački pisac Lajf Rant (Leif Randt, 1983) u četvrtom, posljednjem objavljenom romanu Allegro Pastell čitaoca od prve stranice baca u već razvijenu ljubavnu vezu dvoje tridesetogodišnjaka. Tanja Arnhajm, autorka uspješnog romana Novi Panoptikum koji se bavi iskustvom vitualne realnosti i pet godina stariji veb-dizajner Žerom Dajnmler provode uskršnje praznike 2018. godine. Budući da ona živi u Berlinu, a on u roditeljskoj kući u Majntalu, povremeni susreti su pravi događaji s obzirom na zaljubljenost i odvojenost. Alkohol, seks, clubbing i psihoaktivne droge pojačavaju intenzitet tih susreta. Kako sadržaj na početku situira radnju, ljubav se vremenski prati do ljeta 2019. godine. Mejlovi, …

Bura asocijacija koja proističe iz naslova prve knjige priča pesnikinje Ane Marije Grbić asocijativno upućuje na realizam malih stvari, hranu i banalnost, na brojne želje svojstvene sirotinji kao i na mala palanačka zadovoljstva. U Ana Marijine priče, grupisane u šest ciklusa: „Ptice beže iz predgrađa“, „Na usta“, „Srneća leđa“, „Crtice iz minibusa“, „Skorosmrtnica“ i „Vatrometi“, smešteni su protagonisti, mali ljudi u čijim opisima dominira humor neraskidivo vezan sa sažaljenjem. U susretu sa celokupnim tekstom u oči nam pada raslojavanje teksta prema veličini fonta. Ovaj formalistički, očuđujući postupak, dirigovan je potrebom da se jasno označi razlika između glavnog teksta i komentara, …

Друга збирка пјесма Растка Лончара књижевни је догађај више него вриједан пажње међу радовима пјесника млађе генерације. Представљајући се већ својом првом књигом (Нерви од волфрама, 2017) као зрео стваралац, који је одавно прележао и свима прећутао дјетиње лирске болести, Лончар се појавио у пуном свјетлу свог дара. Добра прва књига стихова често оставља у дилеми: да ли је то младалачка свјежина која се више неће поновити, или најава нечег бољег што ће се у будућности постојано развијати. Несумњиво је овог пута ријеч о другом и добар ред налаже да се таква књига достојно поздрави. Говоримо о збирци која је …

Ani Erno (Annie Ernaux, 1940), pominje se posljednjih godina na kladionicama za prestižnu nagradu Švedske akademije tako da ove godine velikog iznenađenja nije bilo. Prvi roman je Erno objavila 1974. godine, Les Armoires vides, a sa preko dvadeset romana (posljednji je objavljen ove godine), ekranizacijama i vidnim angažmanom u društvu, jedna je od najznačajnijih ličnosti savremene francuske književnosti. Svoje mjesto u literarnom svijetu Francuske Erno je zauzela romanom o ocu, naslova La Place, objavljenog 1983. godine (književna nagrada Renodo). Prevela ga je Nada Bojić 1997. godine, Mesto pod suncem. Dominantno u autobiografskim pričama, tematski otvara probleme odrastanja, seksualnosti, društvene uslovljenosti; …

Неодољиво је идеолошки и поетички забавно разгољавање дискретно-сабласног шарма црвене буржоазије које спроводи Слободан Тишма у новој књизи „Живот песника“. Поднасловом „political nigredo“ сугерисана је плодотворна аутоиронијска платформа и за композицију и за декомпозицију једног времена. Због тога што је донекле аутентично детиње наиван, у политичком смислу Тишми ваља све опростити. Као размажено дете црвене буржоазије, или „златни папагај“ којем је тата плаћао све рачуне у младости, он није могао да буде прави противник система који је читавој једној класи омогућио да упражњава живот као перманентну журку. Са веселе стране, „Живот песника“ јесте стога анегдотска проза са понешто доброћудних жаока …

Havijer Marijas (Javier Marías, Madrid, 1951 – Madrid, 2022) četvrto je od petoro dece španskog filozofa i akademika Hulijana Marijasa, koji se između ostalog bavio i filmskom kritikom. Havijer je negde nasledio umeće zamrzavanja kadra radi raščlanjivanja njegovih elemenata i u tekućoj svakodnevici a u protoku trena. Takvim svojim pisanjem, kojim Havijer Marijas zapravo žudi za tačnom činjenicom ispod pačvorka reči i ostalih zasenćenja jezika i varljivih sećanja, možda prvi posle Hulija Kortasara bitno pomera granice savremene književnosti, kako u po pitanju bez odgovora, tako i po traganju unutar svakodnevnih pojava. Havijer Marijas je u svakom slučaju izuzetno omiljen autor …