Tajanstveni gospodin Ripli Hajsmitove U. Eko, Ime ruže M. Uelbek, Karta i teritorija A. Kristi, I ne osta nijedan
O kraljevim poslovima
Prvi dio trilogije, kratki roman Konci kraljevstva dokazuje kako se na stotinjak stranica može stvoriti jedan čaroban fikcionalni svijet, kompleksan, značenjski potentan i originalno predstavljen. Ne čudi stoga da je roman preveden na više jezika, da je dobio nagrade u Meksiku i u Evropi te da je to svrstalo Ereru (Herera) među savremene autore o kojima se piše širom svijeta. Narko-bos, karteli i trgovina drogom na graničnom sjeveru Meksika čine ovo „kraljevstvo“ no oni su prikazani kao neka starinska, arhetipska priča o kralju i dvoru. Glavni junak, Umjetnik, siromašan i napušten od roditelja koji su „otišli preko“, svoju sreću nalazi …
52. Najdraža knjiga postkolonijalne književnosti?
Aimé Cesaire, Cahier d'un retour au pays natal
Morija
Rat je bio mila majka Šta nam učiniše Ove godine potom Iz čista mira Po Sarajevu Počeše najbolji ljudi da mriju Tri godine evo Kako stoje svi poslovi Sa sahrane Na dženazu Sa dženaze Na sahranu Tri godine evo Kako naše Sarajevo Ne suši obraza A kad je u postelji Smrt iščekivo Emir Imamović Arči Sestra mu Hajrija Vidjela suze u očima Pa leđa okrenula Da svoje suze sakrije I rekla Da barem razbije Nesnosnu tišinu Zašto plačeš, braco? Žao mi, sestro! Čega ti je žao, brate? Svega, sestro!
51. Koji vam se stihovi automatski jave na Dan poezije?
“Evo cveta dovoljno lepog da miriše na praznom mestu i u uspomeni” “Ja poimam dobro neminovnost zala…” “Da li će sloboda umeti da peva kao što su sužnji pevali o njoj” “ко не уме да слуша песму, слушаће олују” ,,Душа ти је раскидана, чиста, болна, бледа као лица руских нихилисткиња. Поглед ти је горак и свет, као у мадона, у капелама где кандило једва тиња.” “Ne vjeruj u moje stihove i rime” “Uzalud je budim..” “Noćas se moje čelo žari” “A sve ostalo je literatura”
To ne plaši me mnogo
To ne plaši me mnogo ta smrt u mom drobu i smrt mog nosa i kostiju nije veliko zlo To ne plaši me mnogo mene sićušnu spodobu Koju krstiše Rejmon od oca zvanog Keno. To ne plaši me mnogo kud će tih knjiga darmar kejovi nužnici prašina i dosada njihova To ne plaši me mnogo mene koji toliko piskaram i destilišem smrt u nekoliko stihova. To ne plaši me mnogo Noć klizi tako blaga između kapaka mrtvih ivicom krastavih rana Noć je blaga kao kad žena riđokosa draga med je polova severa juga meridijana. Ne plaši me …
MOST NA ŽEPI
Četvrte godine svoga vezirovanja posrnu veliki vezir Jusuf i kao žrtva jedne opasne intrige pade iznenada u nemilost. Borba je trajala celu zimu i proleće. (Bilo je neko zlo i hladno proleće, koje nije nikako dalo letu da grane.) A sa mesecom majem iziđe Jusuf iz zatočenja kao pobednik. I život se nastavi, sjajan, miran, jednoličan. Ali od onih zimskih meseci, kad između života i smrti i između slave i propasti nije bilo razmaka ni koliko je oštrica noža, ostade u pobedniku veziru nešto stišano i zamišljeno. Ono neizrecivo, što iskusni i napaćeni ljudi čuvaju u sebi kao skrovito dobro, i …
Molitva očevom srcu
Oče, pronađi me noćas u svetu zlome, nagni se nad mene sa nebeskog šara. U molitvi jedino čujem da srcu mome tvoje, već večno, srce odgovara. Kako si otišao sa zemlje, nije davno, nisi ljudske patnje još zaboravio. Nagni se noćas nad ovo carstvo tavno gde si jednom i ti sa nama boravio. Neka me srce tvoje ovu noć čuva, ono jedino na nebu za mene mari. Nagni se noćas nad krov tvoj stari, gde sam ja, i bolovi, i jesen, i drva suva. Kada se Bogu molim, on hladno ćuti: bezbroj je na svetu onih koji ga mole; a …
50. Knjiga koja je dugo u vašoj biblioteci a niste je pročitali?
Irvin D. Jalom, Kad je Niče plakao Zilahy Lajos, сабрана Mering, Prilozi istoriji književnosti
Stevo Grabovac: Pisac iz komšiluka
– Rekao bih da sam “tip iz komšiluka”, onaj koga svi znaju, ali i o kome svašta pričaju, jer možda drži taoce u šupi i muči ih kad mu je dosadno. Zapravo sam jedan sasvim običan čovek, sa svojim demonima i sitnim radostima, koji gleda da nekako pregura ovo vrijeme što mu je dodjeljeno na zemlji, kaže za sajt Iluminacija Stevo Grabovac. Njegovi taoci nisu ljudi iz komšiluka, već čitaoci. Oni nisu zatočeni u šupi, već između stranica romana i stihova pesama, koje Grabovac ispisuje od četvrtog razreda osnove škole (1988). Za prve rukopise glavni krivci su bili stripovi i …