Oče, pronađi me noćas u svetu zlome, nagni se nad mene sa nebeskog šara. U molitvi jedino čujem da srcu mome tvoje, već večno, srce odgovara. Kako si otišao sa zemlje, nije davno, nisi ljudske patnje još zaboravio. Nagni se noćas nad ovo carstvo tavno gde si jednom i ti sa nama boravio. Neka me srce tvoje ovu noć čuva, ono jedino na nebu za mene mari. Nagni se noćas nad krov tvoj stari, gde sam ja, i bolovi, i jesen, i drva suva. Kada se Bogu molim, on hladno ćuti: bezbroj je na svetu onih koji ga mole; a …
50. Knjiga koja je dugo u vašoj biblioteci a niste je pročitali?
Irvin D. Jalom, Kad je Niče plakao Zilahy Lajos, сабрана Mering, Prilozi istoriji književnosti
Stevo Grabovac: Pisac iz komšiluka
– Rekao bih da sam “tip iz komšiluka”, onaj koga svi znaju, ali i o kome svašta pričaju, jer možda drži taoce u šupi i muči ih kad mu je dosadno. Zapravo sam jedan sasvim običan čovek, sa svojim demonima i sitnim radostima, koji gleda da nekako pregura ovo vrijeme što mu je dodjeljeno na zemlji, kaže za sajt Iluminacija Stevo Grabovac. Njegovi taoci nisu ljudi iz komšiluka, već čitaoci. Oni nisu zatočeni u šupi, već između stranica romana i stihova pesama, koje Grabovac ispisuje od četvrtog razreda osnove škole (1988). Za prve rukopise glavni krivci su bili stripovi i …
Treba otići
Potrebno je otići Dok još možemo I dok imamo gdje Tek tako Bez velikih planova Sa jednim ruksakom I par knjiga Ostaviti iluzije nek’ umiru na osunčanim ulicama Nekog tuđeg sunčanog dana A jednom će valjda osvanuti Ostaviti sve nedovršene ljubavi Nek’ bole Kao što boli kamen u bubregu Nek’ ubijaju sporo i podmuklo kao rak Potrebno je otići jer sve ovdje dolazi prekasno I svaka jučerašnja sreća nije za mene današnjeg Možda je to jedino hrabro što još možemo učiniti Nestati iz sjećanja ili ostati mrlja gorke uspomene Nekom Ostaviti sve nenapisane pjesme Nek’ nas proganjaju u dugim nesanicama …
49. Omiljeni Balaševićevi stihovi?
“Kao osrednji klošar, malo prosed i prostar Na uglu sam zastao sam Ne tako dobar oktobar I misli sve u ruskom štimu A onda shvatih, na prepad, da te volim, k'o nekad Vreme samo raspiruje plam U meni miholjsko leto, to prkosno sunce pred zimu Ma, daj” “Bež'te curice s glavne ulice Kada prođe sin jedinac štikla kleca Sitne su vam udice Korzom plovi štuka što se retko peca Zbogom Totice, male skotice Mađarice-svađalice, srcolomke Prave ste lepotice Žali bože faliti vam druge momke” “Kad đavo precepi špil Sve krene naopako Svale se vanglice Zadrema kum I nešto nisu ove …
Писмо. Путовање.
Драга И, Имала сам 36 година када сам дошла у Норвешку први пут. Ти си имала 36 година када су твоја Писма из Норвешке објављена први пут. Случајности? Век после тебе, кренула сам пут Севера. (Ми, које је пут овде наводио, знамо зашто Север увек пишемо великим словом, из страхопоштовања!) Понела сам твоју књигу, са твојом сликом на лепом, белом омоту. Ти у лепој, белој хаљини, руку у миру положених на крилу, некако пркосних усана. Имала сам среће да су ми Писма продали у једној антикварници тик испод Калемегдана, из збирке твојих сабраних дела. Казали су ми тамо, да …
Revers za vreme sada
Za putovanje nebeskom prugom, a kroz novi roman Gorana Labudovića Šarla, ne morate imati voznu kartu, ni onu u jednom smeru, niti povratnu. Ne morate imati prtljag ili saputnika, odlaznu i dolaznu stanicu, ne morate promrzli čekati u čekaonicama železničkih stanica, nervirati se kad vozovi kasne i brinuti zbog kiše i odrona. Sve to je između korica ove knjige. Na svakoj st(r)anici vrebaće uzbudljivi dijalozi, ali i introspekcije, izazovi i upitnici. Potrebna vam je knjiga i čitalačka volja da krenete na putovanje, koje u pitanje dovodi pre svega vreme, kao i prostor, istoriju, prijateljstvo, javu i san, ljubav i ljudskost, …
Za boks je potrebno dvoje
Od naslova Aperkat postavljena je jasno teza romana. Odrastanje na Dorćolu devedesetih, grubosti u porodici, u školi, na ulici, konstruišu djevojčice – ratnice i čini se da je u romanu sve podređeno tom naumu. Odrasla naratorka iz Beča retrospektivnim pričama vraća se u godine odrastanja u Beogradu. Paralelene perspektive djeteta i odrasle osobe, osim što su vrlo rabljena tema u književnosti, često pokazuju tehničke manjkavosti pripovijedanja. U romanu Aperkat to se najbolje vidi u tzv. znanju naratora. Dječji pogled nosi znanja koja tek odrasla naratorka može da ima, a odrasla Bečlijka često ostaje na nivou infantilnih zaključivanja ili nema nikakvog …
Muške priče iz djevojačke sobe
Dobra strana brojnih književnih nagrada jeste što se u tim izborima otkrivaju novi glasovi i manje izdavaćke kuće. Tako se i debitantski roman Stevana Vraneša, Devojačka soba, u izdanju izdavačke kuće Dokaz, našao u užem izboru za nagradu Beogradski pobednik. Radnja romana jeste tipično beogradska. Pedesetogodišnji Aleksandar Savić, razveden, otac dvije odrasle kćerke, vraća se posle trideset godina iz Kanade. Prisilna emigracija motivisana bjekstvom od mobilizacije ne samo da je prekinula dotadašnji život glavnog junaka nego je istovremeno uništila za sva vremena odnose u porodici. Otac je otišao na ratište umjesto sina i odmah poginuo, a majka je u Aleksandrovom …
Горан Петровић (1961-2024)
“Твоја је прича, племенити кнеже, замашна – следио је одговор. Руку на срце, има је, има, живот ти није био сирот. Међутим, без обзира на њену тежину, ми остајемо на истом зато што си ти сам некако лакши док је некоме причаш, а мени је за исто толико лакше док те слушам. Зато, иако се много тога у твојој причи збило, међу нама се ништа није променило. Ако не рачунаш да нам је обојици за причу лакше. А то никако није мало. Рекао бих и да је сасвим довољно.” Горан Петровић, “Прича о причању”, Све што знам о времену, Народна …