Најбољи класични музичар у савременој српској прози решио је да нас у наредних неколико година држи у напетом књижевном стању. Свирајући мајсторским реченицама, Горан Петровић почео је да објављује низ романа који ће се у једном тренутку сабрати у мање или више повезану целину. Поред осталог, заплет настаје и у ишчекивању исхода хоће ли овај подухват по обиму премашити Златно руно Борислава Пекића и тиме преузети титулу најдужег романа српске књижевности. Што се квалитета тиче, на основу два објављена романа делује да Петровићев серијал, ако није повезанији, јесте стилски концентрисанији и строжи у селекцији грађе која би требало да евоцира …
