Quaestio

46. Omiljeni Njegoševi stihovi?

“Oči zbore sto im veli srce”

“Moje pleme snom mrtvijem spava”

“Budale su sa očima slijepe,

koje vide, a zaludu vide.”

“Совршенство творенија, таинствене силе боже,
ништа љепше нит’ је када нити од ње створит може!”
“Дану, Вуче из Љешева Ступа,
узми гусле да нас разговориш;
кад је добро нека је и боље.”
“Спуштавах се ја на ваше уже,
умало се уже не претрже;
отада смо виши пријатељи,
у главу ми памет ућерасте.”
“Ne miču se usta s ustah – cjeliv jedan / noći c’jele”
“Лијепо ли ова сабља чита,
дивно ли нас данас разговори!
Аманати, ђе научи тако?
Јесу ли те у Млетке шиљали?
Када своје тако осијецаш,
ада што би с туђијем чинио?”
“Neka bude borba neprestana,
Neka bude što biti ne može –
Nek ad proždre, pokosi satana!
Na groblju će iznići cvijeće
za daleko neko pokoljenje.”
“Чашу меда још нико не попи
Што је чашом жучи не загрчи
Чаша жучи иште чашу меда
Смијешане најлакше се пију.”