Igor Perišić:
“Ostajte ovdje, sunce tuđeg neba neće vas grijati ko što ovo grije”
Kristina Đurović:
“Neka bude borba neprestana,
neka bude što biti ne može –
nek ad proždre, pokosi satana!
Na groblju će iznići cvijeće
za daleko neko pokoljenje.”
Jelena Knežević:
“Oprosti, majko, mnogo sam strad’o,
mnoge sam grehe pokaj’o ja;
sve što je srce snivalo mlado,
sve je to jave slomio ma’,
za čim sam čezn’o, čemu se nad’o,
sve je to davno pep’o i pra’,
na ugod živu pakosti žute,
Santa Maria della Salute.”
mnoge sam grehe pokaj’o ja;
sve što je srce snivalo mlado,
sve je to jave slomio ma’,
za čim sam čezn’o, čemu se nad’o,
sve je to davno pep’o i pra’,
na ugod živu pakosti žute,
Santa Maria della Salute.”
Tomislav Marinković:
“Bolest je ponjela sobu
ko sivo oblačno jedro
i soba plovi ko lađa…”
Đorđe Matić:
“Još bi nam mogla desiti se ljubav.
Desiti, velim.
Ali ja ne znam da li da je želim
Il ne želim.”
Vladan Bajčeta:
“Đevojka je svoje oči klela
Čarne oči, da bi ne gledale.”
Maja Radonić:
“У плићаку, у врбаку,
где је тиха, трома вода,
где дежурна рода хода,
где се чапља важно шетка,
где је шевар густ ко четка,
где се вуку барске змије,
где се многа тајна крије,
где шумори Дунав плав
– мене чека скривен сплав.”
Dragana Bošković:
“O, klasje moje, ispod golih brda,
MOJ CRNI HLJEBE, KRVLJU POŠTRAPANI”
“Hrani majka dva nejaka sina,
NA PRESLICU I DESNICU RUKU”
Milja Đukić:
“Stojte, galije carske!
Sputajte krme moćne!
Gazite tihim hodom!
Opelo gordo držim u doba jeze noćne
nad ovom svetom vodom. “
Mirjana Mijatović:
Starice mila živi ko i prije,
nežno me dira tvoja ljubav živa.
No ne znaš ti i tebi jasno nije
zbog čega živim i o čemu to snivam!