Libri

Ovo je prva knjiga Majkla Sandela (1953) prevedena na srpski jezik u izdanju beogradskog Vulkana i prevodu Vladimira D. Nikolića. Knjiga zalazi u oblast u političke teorije, političke ekonomije, ali više od svega u same osnove ekonomije (onako kako se oni danas izučavaju i kod nas). Važna je za analitičare i istraživače javnih politika, pogotovo one koji su školovani na ekonomskim i fakultetima političkih nauka.   Sandel je uticajan politički teoretičar komunitarističke orijentacije. Akademsku karijeru započeo je početkom osamdesetih godina kada je počeo da radi na Univerzitetu Harvard. Od samog početka, konzistentan je kritičar teorije i prakse liberalizma.   U …

Veliki japanski pisac Jasunari Kavabata (1899-1972), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1968. godine, radio je godinama na svom remek-djelu Zemlja snega. Roman je objavljen u novom prevodu Flavija Rigonata u izdavačkoj kući Lom. Već su ove malobrojne paratekstualne činjenice dovoljno zavodljive iskusnim literarnim degustatorima. „Voz je iz dugog tunela ušao u zemlju snega.“ Od incipita se zaista ulazi u jedan zaleđeni, bajkoliki pejzaž termalne banje što će biti dijegetički svijet do kraja romana. Glavni junak, dokoni i imućni stručnjak za ples, Šimamura, vraća se na mjesto susreta sa djevojkom Komako. No, u vozu, u predivnoj sceni sa zamagljenim prozorom otkriva …

Уз Срђана Ваљаревића, ретки су савремени писци који попут Угљеше Шајтинца умеју да са лежерном уверљивошћу уобличе ненападну мушку осећајност.   Преко приповести о првом насловном јунаку Кољке и Сашењке, преминулом стрицу, харизматичном боему Кољки, Шајтинац успева да понови оно најбоље у властитој поетици. У носећој причи о свакодневним светковинама после блиске смрти дискретно зрачe лепота и неминовна туга такозваног обичног живота, уз нагласак на емоцију мушко-мушког родбинског односа.   Међутим, обликујући другог насловног јунака Сашењку, или Александра Пушкина у виду утваре, аутор чини корак уназад ка постмодернистичкој поетици. Лик Пушкина, поред осталог, има функцију мотивисања приповедача на писање прозе …

Када се у једном роману без пô муке укрсте хумор Стевана Сремца, течан детективски заплет Агате Кристи, иронизована сентименталност прозе Мир Јам и брзина стриповске комике „Алана Форда“ – тешко да ту ишта може да омане.   Мица, Београд и одвратни Британац наставак је најуспешнијег романа Мирјане Ђурђевић Каја, Београд и добри Американац. И у новом остварењу присутан је искошено реалистички приказ живота некадашњег Београда, нарочито у амбијенту источног Врачара односно круга Каленићеве пијаце. Радња је пак из међуратног доба пребачена у време поратног социјалистичког ослобођења а унутрашње окупације.   У широкогрудо мултикултурном Београду има места за реинтерпретацију грађанског романа …

Čini se da politički život postaje sve polarizovaniji i isključiviji. Koliko je svemu tome doprinela akademska levo-liberalna misao posle 2. svetskog rata? Polazeći od post-moderne socijalne teorije, pripadnici savremene levo-liberalna misli uneli su u akademski diskurs isključivost, netrpeljivost, superiornost mišljenja, dovodeći u pitanje moralnu ispravnost svih onih koji ih ne prihvataju ili ne veruju u njihove teorije i stavove. Ovaj trend, poznat pod pojmom „vokizam“ (osvešćenost), preneo se i na društveni i politički aktivizam – za bavljenje ovim teorijama vam je neophodan ispravan identitetski pedigre, a ako ga nemate, a želite nešto da kažete o pitanjima identiteta – učestvujete na …

Књига прозних записа Унутрашње море Данице Вукићевић, после добијања НИН-ове награде за – није шала – „роман“ године, неће надаље моћи да се посматра изван тог контекста.   Да до награде није дошло, пробрани читаоци њене поезије могли би мирно да уживају у неким микроквалитетима књиге. Ту су најпре духовити каталошки натурализам и џојсовско разломљавање свакодневице на њене саставне економске делове, затим злочесто симпатични фрагменти о анатомији књижевног живота, те довитљива запажања о попкултурним феноменима.   Необичан феминистички а религиозан поетски глас местимично произведе пасаже налик доброј прозној реченици, али су то по својој природи на првом месту ипак – …

Edicija Kirka izdavačke kuće Blum osvježavajući je izbor savremene svjetske književnosti. Često prvi put prevedeni savremeni autori i autorke različitih jezika i kultura potvrđuju izdavačku politiku – zavodljiva literatura, lijepa i značajna djela, promišljanje o duhu našeg vremena. Taj rizik može da prihvati samo  posebno uredništvo, ljudi koji vole i poznaju književnost.   Moj deda je plesao bolje od svih napisan je, preveden i objavljen prije rata u Ukrajini ali je Katerina Babkina (1985) napravila tako dubok istorijski rez da njena priča posredno jeste i slika savremenih mučnih događaja. Roman prati petoro prijatelja, Ninu, Ljilju, Lesju, Mišu i Dimu, koji …

Sotija je srednjovjekovni dramski oblik komičnog pozorišta gdje su junaci pod maskom glupana (sot) govorili slobodno, a ta uloga im je omogućavala da  kritikuju društvo, pojedine društvene pojave i ličnosti. Junaci romana Doktor D Gorana Markovića kao da su izašli iz nekog bratstva „bezbrižne djece“. Sve glasovi u romanu su intradijegetički, u vidu dokumenata, izvještaja, izjava svedoka, snimaka telefonskih razgovora. Naslovni junak je psihijatar, nekadašnji vođa, za kojim je raspisana potjernica i velika novčana nagrada. Tajna služba mu daje novi, ne mnogo razrađen psihološki identitet. Žilavi psihijatar ne pristaje na tamnovanje u stanu nego gradi svoju konstrukciju, doktora Dragića, što …

U knjizi Adieu, Belgrade sabrane su manje poznate priče Borivoja Adaševića, objavljene za vreme njegovog života u antologijama, književnim časopisima i na drugim mestima. Pisane u vremenskom rasponu od preko petnaest godina, one su svojevrsni prikaz piščevog stilskog i tematskog razvoja, ali i dominantnih tema s kojima se on hvatao u koštac. Obrađujući u nekoliko priča sudbine ruskih emigranata (pre svega u „Životu i smrti Fjodora Glinke”), golootočkih logoraša (kakav je slučaj u maestralnoj pripovesti „Poslednje putovanje Izadora Pala”), jevrejskih stradalnika tokom Holokausta, ali i amblematičnih predstavnika političkog i kulturnog života (kao, recimo, u veličanstvenoj priči „Adieu, Belgrade” posvećenoj Mihizu), …

Најбољи класични музичар у савременој српској прози решио је да нас у наредних неколико година држи у напетом књижевном стању. Свирајући мајсторским реченицама, Горан Петровић почео је да објављује низ романа који ће се у једном тренутку сабрати у мање или више повезану целину. Поред осталог, заплет настаје и у ишчекивању исхода хоће ли овај подухват по обиму премашити Златно руно Борислава Пекића и тиме преузети титулу најдужег романа српске књижевности. Што се квалитета тиче, на основу два објављена романа делује да Петровићев серијал, ако није повезанији, јесте стилски концентрисанији и строжи у селекцији грађе која би требало да евоцира …