Umrijeti tako bez žene i sina s grlom punim riječi koje ne iskazah uz nemuštu tugu pijanih delfina i omamni zefir sleđenog Kavkaza Pun zemaljske vatre i kosmičke studi bez suza bližnjih koje htio ne bih za nesrećni susret nekih novih ljudi umrijeti svakom dalek blizak sebi Ne za laži biste već za dim daljine luđi od ljubavi no puniji bola s jednim srcem za dvije domovine za ljudsku sudbinu ukletog đavola.
Bura asocijacija koja proističe iz naslova prve knjige priča pesnikinje Ane Marije Grbić asocijativno upućuje na realizam malih stvari, hranu i banalnost, na brojne želje svojstvene sirotinji kao i na mala palanačka zadovoljstva. U Ana Marijine priče, grupisane u šest ciklusa: „Ptice beže iz predgrađa“, „Na usta“, „Srneća leđa“, „Crtice iz minibusa“, „Skorosmrtnica“ i „Vatrometi“, smešteni su protagonisti, mali ljudi u čijim opisima dominira humor neraskidivo vezan sa sažaljenjem. U susretu sa celokupnim tekstom u oči nam pada raslojavanje teksta prema veličini fonta. Ovaj formalistički, očuđujući postupak, dirigovan je potrebom da se jasno označi razlika između glavnog teksta i komentara, …
збирка Сумоврат (2020) ТАВОРИЈЕ Морам ћа Овде таворе блавори свих врста: утеклице с коца, отпалице с крста. Промашени. Погађани ћорком, обешени еластишем. Ожењени старом добротворком. Зжабани са бабом, збратимљени с мишем. А живи су мртви. И њихова зубала десет речи пред њима клепећу. Не знам би л’ се чија за њих удала, али, моја сујета, моја, богме, нећу! Морам ћа Не бих пре времена, у понору адном, да сам сенка њима, Непрегладном. Нека ме сатиру у завидност своју, скривен за имена, бесни пук нек гази, Јер, Ја видех Троју, Видех и Бенгази, али не видех, крај очију склепостихач слепи, како …
Друга збирка пјесма Растка Лончара књижевни је догађај више него вриједан пажње међу радовима пјесника млађе генерације. Представљајући се већ својом првом књигом (Нерви од волфрама, 2017) као зрео стваралац, који је одавно прележао и свима прећутао дјетиње лирске болести, Лончар се појавио у пуном свјетлу свог дара. Добра прва књига стихова често оставља у дилеми: да ли је то младалачка свјежина која се више неће поновити, или најава нечег бољег што ће се у будућности постојано развијати. Несумњиво је овог пута ријеч о другом и добар ред налаже да се таква књига достојно поздрави. Говоримо о збирци која је …
luka_djuro: Sati Anica Vujnović: Hari Poter i kamen mudrosti Maja Radonić: Onjegin (1999) Kristina Đurović: Gordost i predrasude (2006) Stoja Magdelinić, Skarletno slovo, Derviš i smrt Vladimir Maslo: Balkanski špijun, Gospodari prstenova Predrag Kočović: Mrtvi Andrea Peruničić: Čitač Nataša Kljajić: Petrijin venac, Magareće godine, Gordost i predrasude (1995), Ben Hur Bojana Kovačević Petrović: Kao voda za čokoladu Milja Đukić: Prohujalo sa vihorom Sanja Macura: Ime ruže Nikola Bjelić: Kuća čudnih duša Saša Radonjić: Solaris Đorđe Kuburić: Lužinova odbrana Vladan Bajčeta: Lolita Đorđe Matić: Glembajevi (1988) Dragana Bošković: Proces Maja Radonjić: Onjegin (1999) Marjana Đukić: Parfem, Opasne veze Bojan Dražić: Paklena …
Куд сам ја све лутао! Куд су падале моје тежње, колико посртао, колико блудио у мислима и гријешио у животу! — Како да вам кажем кад то и рођено моје сјећање заборавља! Охолост ме је носила као вјетар. Огањ којим ми је сагарала душа није ме изједао него ми је давао снагу и замах. На борбе свијета ја сам гледао као што се с ведра виса гледа на магле које се набијају по долинама. Био сам нијеми, охоли гост живота. Тргао сам највише плодове. Усне су ми биле крваве, жене су ми цјеливале руке. Пролазиле су године и доносиле своје …
Saramago Tomas Man Andrić Žid Olga Tokarčuk Bob Dilan Knut Hamsun Čerčil Sol Belou (Bellow)
Ani Erno (Annie Ernaux, 1940), pominje se posljednjih godina na kladionicama za prestižnu nagradu Švedske akademije tako da ove godine velikog iznenađenja nije bilo. Prvi roman je Erno objavila 1974. godine, Les Armoires vides, a sa preko dvadeset romana (posljednji je objavljen ove godine), ekranizacijama i vidnim angažmanom u društvu, jedna je od najznačajnijih ličnosti savremene francuske književnosti. Svoje mjesto u literarnom svijetu Francuske Erno je zauzela romanom o ocu, naslova La Place, objavljenog 1983. godine (književna nagrada Renodo). Prevela ga je Nada Bojić 1997. godine, Mesto pod suncem. Dominantno u autobiografskim pričama, tematski otvara probleme odrastanja, seksualnosti, društvene uslovljenosti; …
Неодољиво је идеолошки и поетички забавно разгољавање дискретно-сабласног шарма црвене буржоазије које спроводи Слободан Тишма у новој књизи „Живот песника“. Поднасловом „political nigredo“ сугерисана је плодотворна аутоиронијска платформа и за композицију и за декомпозицију једног времена. Због тога што је донекле аутентично детиње наиван, у политичком смислу Тишми ваља све опростити. Као размажено дете црвене буржоазије, или „златни папагај“ којем је тата плаћао све рачуне у младости, он није могао да буде прави противник система који је читавој једној класи омогућио да упражњава живот као перманентну журку. Са веселе стране, „Живот песника“ јесте стога анегдотска проза са понешто доброћудних жаока …
Havijer Marijas (Javier Marías, Madrid, 1951 – Madrid, 2022) četvrto je od petoro dece španskog filozofa i akademika Hulijana Marijasa, koji se između ostalog bavio i filmskom kritikom. Havijer je negde nasledio umeće zamrzavanja kadra radi raščlanjivanja njegovih elemenata i u tekućoj svakodnevici a u protoku trena. Takvim svojim pisanjem, kojim Havijer Marijas zapravo žudi za tačnom činjenicom ispod pačvorka reči i ostalih zasenćenja jezika i varljivih sećanja, možda prvi posle Hulija Kortasara bitno pomera granice savremene književnosti, kako u po pitanju bez odgovora, tako i po traganju unutar svakodnevnih pojava. Havijer Marijas je u svakom slučaju izuzetno omiljen autor …