Уз Срђана Ваљаревића, ретки су савремени писци који попут Угљеше Шајтинца умеју да са лежерном уверљивошћу уобличе ненападну мушку осећајност.
Преко приповести о првом насловном јунаку Кољке и Сашењке, преминулом стрицу, харизматичном боему Кољки, Шајтинац успева да понови оно најбоље у властитој поетици. У носећој причи о свакодневним светковинама после блиске смрти дискретно зрачe лепота и неминовна туга такозваног обичног живота, уз нагласак на емоцију мушко-мушког родбинског односа.
Међутим, обликујући другог насловног јунака Сашењку, или Александра Пушкина у виду утваре, аутор чини корак уназад ка постмодернистичкој поетици. Лик Пушкина, поред осталог, има функцију мотивисања приповедача на писање прозе о истом том Пушкину, што је изненађујуће стереотипно решење. У недостатку „on the road“ инспирације, фигура писца уведена је изгледа само да би се искористила прибрана грађа о његовом животу и делу. Пушкин тако не успева да постане складан део света романа, већ штрчи као увоштена музејска статуа.
Шајтинчевој души словенској, у присној гротески, подједнаке светиње су и Високи Дечани и порођај мачке.
Пливајући у мору панонског и српског интимистичког патриотизма, наратор покушава да, услед пандемије ковида, прибере њему доступан живи свет у симболичку Нојеву барку. На фону – у ово зло доба – часно истакнуте културолошке русофилије и углавном забавне местимичне употребе црквенословенског језика, пишчев Банат добија понешто и од епске руске ширине.
Маестрални, и много бољи од лика Пушкина, јесу ликови кокошака Ебигејл и Мазе. Сцена антиципације Мазине смрти израста у једну од најупечатљивијих Шајтинчевих банатских вињета у којој досеже универзалност старих холандско-фламанских сликарских мајстора. Још једна карактерна животиња, плодна мачка Лолика постаје, благо уврнуто, приповедачева друга супруга, чиме посредно у први план избијају теме бездетности и жудње за још обичнијим обичним животом.
Сјајно би било да се роман Кољка и Сашењка зауставио на жанру чуднолике свакодневне басне без уплитања непотребне ерудиције. Овако, претходни Сасвим скромни дарови остају најбољи роман Угљеше Шајтинца.
(Емитовано у „Културном центру“ РТС-а, 22. марта 2023)