Autor knjige, glumac Sergej Trifunović, prema vlastitom svedočenju, u nekom trenutku snimanja kultnog filma Munje (2001) u kojem igra jednu od glavnih uloga, postavio je pitanje iz naslova. “Ljudi, da li ste normalni?” Ta začuđenost ljudima i njihovom ne/normalnošću, uključujući i sebe samog, čini se okosnicom ove dinamične autobiografije.
Trifunović vešto i obema rukama rasprostire na stranicama svoje knjige sećanja sa ličnog stovarištu uspomena kroz gotovo filmske kadrove, nudeći ih čitaocima na uvid, bez pokoravanja hronologiji ili formi. U knjizi ćete tako naći i stihove i kratke priče i dečije crteže, neke na prvi pogled poslagane bez reda, a neke i na drugi pogled sasvim bez reda, ako je red zapravo i bitan i moguć na stovarištu bilo čijih uspomena.
Neopterećen finim, književnim izrazom, autor nas služeći se žargonom, povremeno garniranim sočnim psovkama, neprekidno šeta kroz vreme i prostor – između Srbije i Amerike, u kojima je osvajao svoje parče filmskog platna, vodi nas kroz ličnu muzičku geografiju od Beča (1990) i svog prvog koncerta The Rolling Stones (a posle i drugih), pa do Amsterdama i dalje do susreta sa Džonijem Štulićem, ali i kroz glumačke šminkernice, pozorišne foajee i kafane. Galeriju likova, koji neprekidno iskaču iz svih uglova Trifunovićevog Stovarišta, naprosto je nemoguće pobrojati. Taj euforični narativ povremeno je zahtevno i naporno pratiti, ali to istovremeno daje dinamiku i draž knjizi. Da je film ova knjiga bila bi neka uzbudljiva akcija, a Trifunović glavni junak uvek spreman da zavrti bubanj na svom revolveru.
Sve to zapravo i ne iznenađuje ako se ima u vidu vreme u kojem se njegovo Stovarište gomilalo sećanjima.
Ovo je njegova prva knjiga. Na prvoj stranici stoji da Trifunović nema nameru da postane pisac, “ne bojte se”.