Vidim da imaš prvoklasne čizme! Ne pamtim da sam video takve čizme! To su čizme od najboljeg boksa! Ne samo iz neke jesenje susnežice: u tako dobro građenim čizmama čovek bi se i iz potopa vratio suv! To su zaista prave državne čizme! Pogledaj samo kako su potkovane! To nije samo obuća, to je oružje! Kad si obuven, ti si naoružan! Nema toga pred čime će ustuknuti čovek obuven u tako moćne čizme! Ti na tim debelim đonovima stojiš kao kula na temeljima! Ne samo blato, makadam i sneg: te velelepne čizme gaze sve! Gaze prste, gaze zube, gaze usta! …
Porodična priča iz ženskog iskustva
Donatela di Pjetrantonio, Južno predgrađe, prevod Jelena Brborić. Beograd: Booka, 2022. – str. 186 Miran život naratorke, univerzitetske profesorke italijanske književnosti u Grenoblu, naglo je prekinut pozivom da se vrati u Peskaru. Putovanje nije samo dolazak u pomoć sestri koja je doživjela nesreću nego povratak životu koji je voljno i odlučno napušten. Zato je najveći dio romana restrospektiva naratorkinog života prije voljne emigracije. Dvije sestre koje pripadaju nesličnim svjetovima, različite po svemu, najveći dio života odvojene i udaljene, ipak pronalaze jedna u drugoj emotivnu sigurnost. Iz siromašne seljačke porodice (opisane u romanu Vraćena), jedna se obrazovanjem i udajom društveno …
Paleografska traganja
Enes Halilović, Bekos. Beograd: Laguna, 2025. -207 str. Četvrti roman Enesa Halilovića Bekos formalno čine tri audio-snimka tri različita pripovjedača. Tematski, Halilović nastavlja narativnu obradu zla i nasilja, kao što smo navikli u prethodna dva romana, u surovom bogatstvu nijansi od ruganja do najokrutnijeg kriminala. Ovoga puta junaci su, a i značajan dio radnje, vezani za studenu peštersku zemlju. Dvojica naratora su psihijatri, treći je kriminalac. U dijegetički svijet uvodi nas psihijatar Piloreta koji dolazi iz Nordhauzena na Pešter da sahrani oca. Centralni dio je ispovijest Piloretinog druga iz djetinstva Lemeza, aktera kriminalnog miljea, a roman završava psihijatrom Martinom …
Jadi poznatog pisca
Knjiga priča vjerovatno najpoznatijeg rumunskog savremenog pisca u Evropi, Lepe strankinje su fikcionalizovane „realne situacije“, kako nas obavještava Kartaresku. Od početnog prizivanja naratera dijalog pisca s čitaocima, u staroj tradiciji burlesknog romana, najavljuje komičan registar, što je eksplicitni stav autora da „deformacija“ stvarnosti ide ka burlesknom, „s namerom da se smejem i da čujem ljude oko sebe kako se smeju, od srca i otmeno“. Ovaj kratki predgovor autor je smatrao očigledno potrebnim s obzirom na to da su Lepe strankinje naseljene stvarnim likova književnog života. No, kratki incipit upućen čitaocima služi i da se ugovorno udalji od faktografske autobiografije. Rumunski …
Enes Halilović, BRODOVI PLOVE PREMA SIRAKUZI, poskočice
) plemena koja su pojela plemena koja će pojesti plemena i uzeti im reči, grbove i žene. ) veznici zovu nastavke: idemo kuda mi hoćemo, ostale reči moraju za nama. ) u Sirakuzu kad se vratio iz Aleksandrije Arhimed kaže: oni dodaju so u slatku vodu pa se umivaju. pre toga: Platona su u Egiptu lečili morskom vodom. ali pre toga Homer tvrdi: Egipćani su lekari svih ljudi. ) antiteze u potrazi za tezama. ) plemenski mađioničar pretvara neposlušnu decu u zečeve, a poslušnu u kerove. ) vi, koji ste bolesni u nekoj kući, udrite tojagama …
66. U kojoj knjizi biste voljeli da živite nekoliko dana?
Klupica u Veronezijevom Tihom haosu U zgradi gde živi glavna junakinja u Otmenosti ježa u bašti iz Sveže vode za cveće U Sto godina samoće, u ljuljaški Uelbek: Pokoravanje Pipi Duga Čarapa bilo koji roman Džejn Ostin Rastko: Ljudi govore…
65. Omiljena baka u literaturi?
Prust, Marselova baka Mjesec i njegova baka, Branka Ćopića Klarina baka u ,,Hajdi”
Canción del jinete
Córdoba. Lejana y sola. Jaca negra, luna grande, y aceitunas en mi alforja. Aunque sepa los caminos yo nunca llegaré a Córdoba. Por el llano, por el viento, jaca negra, luna roja. La muerte me está mirando desde las torres de Córdoba. ¡Ay qué camino tan largo! ¡Ay mi jaca valerosa! ¡Ay que la muerte me espera, antes de llegar a Córdoba! Córdoba. Lejana y sola..
Иван В. Лалић – МЕСТА КОЈА ВОЛИМО
Места која волимо постоје само по нама, Разорен простор само је привид у сталном времену, Места која волимо не можемо напустити, Места која волимо заједно, заједно, заједно, Па зар је ова соба соба или је загрљај, И шта је под прозором; улица или године? А прозор, то је само отисак прве кише Коју смо разумели која се стално понавља, И овај зид не међи собу, него можда ноћ У којој син се покрену у крви твојој заспалој, Син као лептир од пламена у соби твојих огледала, Ноћ кад си била уплашена од своје светлости, И ова врата воде у било …